Programeri, moze pomoć?
Pozdrav ljudi, snajperisem ovaj forum nekih mesec dana i posto vidim da ima dosta programera, hteo bih da vam postavim par pitanja. Pre toga, da kazem nesto o sebi. Apsolvent sam jednog naseg faksa, nije bitno kojeg, IT smer i ostalo mi je jos par ispita do diplome. Tako da je doslo vreme da krenem u potragu za prvim poslom. E sada, mene zanima kakva je situacija trenutno kod nas(prvenstveno Bg) sto se tice prvog zaposljavanja tokom/posle faksa. Nisam jos uvek napravio CV ali i kada ga napravim to ce izgledati jako slabo, na praksu u firme nisam isao tokom skolovanja, github nalog je jako siromasan sadrzajem, jedino dobro je sto studiram taj faks koji je jedan od boljih kod nas. Zato me zanima vase misljenje, sta ciniti? Ako pocnem da saljem CV, kakve su mi sanse da me neko zaista pozove na intervju za posao? Ako me neko i pozove, sta ocekivati na intervjuu? Da li bi mozda bilo bolje da prvo potrazim neku praksu da steknem neko iskustvo? Takodje me zanima koji su jezici najtrazeniji,najaktuelniji kod firmi kod nas? Posto sam na faksu ucio(ali ne i naucio) milion jezika, a jos nikakvog iskustva nemam, jos se nisam odlucio cime bih voleo da se bavim(mada mi za sada Java, SQL i Python deluju najzanimljivije).
Sitacija u domacim/stranim it firmama kod nas je toliko losa da su timovi spremni da prime ljude sa malo/bez iskustva i stave ih u neku "mentor" situaciju u nadi da ce od njih nesto biti.
Kada kazem "nesto biti" je da ce se pokazati kao spremni da napreduju u oblasti koja ih interesuje, ma koja to oblast bila.
Situacija je losa zbog:
0) Iskusni/dobri ljudi su otisli iz zemlje 1) ili rade na dobrim pozicijama i ne pada im na pamet da menjaju poziciju 2)poplava ljudi sa kurseva/ljudi koji su culi da se tu dobro zaradjuje a nemaju osnovnu it pismenost i u cv-u im stoji da su dobri u "word/excel tabelama' i smatraju da je to dovoljno za neko it zanimanje
Naravno da to nije 100% radne snage ali potraznja je veca od ponude, trenutno - mislim da je to trend i u svetu zato je i pre par godina krenula pomama tih "bootcampova".
Moj predlog ti je: pronadji se u nekoj oblasti, formiraj se u "T shape" (dubina u oblasti koja te interesuje, sirina u generalnom smislu ITa), i "build something, build something, build something". Ostalo ne bi trebalo da te interesuje.
Najpre donesi odluku o tome šta želiš da radiš, napravi portfolio, a onda traži praksu. To što imaš fakultet ti ne garantuje da ćeš odmah naći bilo šta, ali pošto nemaš iskustva, definitivno neka ti cilj najpre bude praksa.
Skoro sam bila na nekom događaju vezanom za FE koji je vodio jedan mladi dečko kojim sam se ja oduševila. Lik je toliko opušteno, profesionalno i sa puno znanja govorio do sitnica o čitavoj temi, da sam ja bila ubeđena u to da je on završio faks. Na kraju nam je, u neobaveznom razgovoru, ispričao da nema dan formalnog obrazovanja vezanog za informacione tehnologije, sve što zna, naučio je sam - iz knjiga, tutorijala, kurseva. Vežbao je, napravio portfolio, počeo da frilensuje i dorađuje portfolio, a onda konkurisao i zaposlio se u sjajnoj kompaniji (a birali su između njega i nekog lika koji je završio faks).
Elem, ovaj primer ne mora biti i nije uvek slučaj, ispričala sam tek da bi stekao utisak o tome šta se dešava. Ono na šta ciljam jeste da nije poenta u tome da imaš parče papira naslovljeno diplomom jakog fakulteta, jer ti isto ništa ne znači ako ne umeš da napišeš ni dva algoritma, kao što ni portfolio nije uvek presudan - poenta je da se usavršavaš tamo gde ti fali znanja, da vežbaš, te da ti kroz prste lako klizi kvalitetna logika iz glave.
Ono sto sam ja uradio kada sam bio u toj situaciji jeste da sam smislio neki obican projekat koji ima smisla(nesto tipa aplikacija za video klub ili knjizaru) i kreni da pravis takvu aplikaciju sa najosnovnijim funkcionalnostima. Klijent, server, baza, klase, objekti i ostale osnovne stvari ces najbolje upoznati kada ih budes provukao kroz neku aplikaciju koja ima upotrebnu vrednost.
U CV mozes da dodas taj svoj projekat na kojem radis i imaj u vidu da ce ti vrlo verovatno traziti da vide kod koji si pisao.
Ovako je isto poceo moj rodjak. Samo sto su tada video klubovi jos uvek dobro radili i solidno placali tako da mu je to bio i prvi veci projekat i prva zarada.
My 2¢: Nastavi Python, ali kreni uz njega recimo Flask, neku bazu, gradi osnovno znanje o HTML/CSS, REST API, podešavanju okruženja za razvoj i izvršavanje, Git, itd. Kasnije to znanje možeš relativno lako da primenjuješ na učenje recimo Jave i odg. frejmvorka, .net Core, Ruby on Rails, Elixir, Go, štagod (stvari postaju možda teže jer treba da shvatiš osnovne prednosti tih drugih jezika, ali osnove ti ostaju). Utroši vreme da napraviš tačan i reprezentativan CV, koliko god ti se činio praznim u ovom trenutku dok si još na početku. Potencijalni poslodavci po tome gledaju tvoj potencijal, profesionalnost, preciznost, posvećenost detaljima, “glad za učenjem i znanjem”, itd; ni ne očekuju gomilu prethodnih projekata i firmi. Kad/ako uradiš ovo gore - javi se u DM :) I samo strpljivo i hrabro - kao što su već pisali, posla ima sve više i više, znanje se svugde vrednuje, uslovi za rad mogu da budu sjajni... :)
Ih, baš ništa? :) Pomenuo je da ga interesuju Java, baze, i Python, pa sam pretpostavio (procenio) da je to dobar izbor. Ukoliko ne želi da bude Web dev, onda recimo Kotlin i Android... i isti recept; ili Swift i iOS... ili HTML/CSS/JS pa recimo Vue.js... ili možda C/C++ i embedded dev... izbora ima stvarno mnogo, ali je princip veoma sličan. Kada si na početku, deluje da su to sve ogromne planine pred tobom, ali kako kreneš da se penješ uz jednu, sve je bolji pogled i na ove ostale. I idealno ako je okružen Šerpasima, koji ga prate na tom putu :)
O tome pričam, poslodavcima nedostaje elementarna kultura.
Sta se lozis sto je neki klinac posao sa stavom "Poslao sam Vam CV sad definitivno morate da mi se sagnete". Vidio sam original post na Linkedinu i samo sto nisam povratio od tog Victim mentaliteta. Standardan srpski mentalitet radnika. Nikakve cinjenice niti dokaze lik nije dao, a cak i da je istina nemamo podatke kojim firmama je slao (Microsoft/Nordeus Srbija vs "Lik u stanu" Njemacka), velicina firmi, kome u firmama je slao itd... Milion variabli zbog kojih moze da izgura agendu i malo da se ispromovise na socijalnoj mrezi za poslove (ergo poveca sanse za dobijanje posla). S druge strane meni na intervju su dolazili likovi koji nisu znali da odgovore na osnovna pitanja (Web, backend) vezana za HTTP protokol a CV izgleda kao da je Principal u Google-u.
Upravo. Video sam isti post, i doslo mi je da isamaram lika kroz monitor. Sam jurim i intervjuisem bar 30 ljudi godisnje i realno teorije nema da bi iskulirao iole kvalitetan CV.
A likova koji osnovne stvari ne znaju a misle da su seniori vec sam se nagledao toliko da bi knjigu mogao da napisem.
jedino dobro je sto studiram taj faks koji je jedan od boljih kod nas
Ah, vecna IT zabluda
Iz iskustva (a bukvalno core mog drustva su programeri) ti kazem da poslodavca u IT sferi opasno zabole kurac za diplomu koja je za njega parce papira, koliko ga zanima tvoja sposobnost da konkretno obavis zadat posao
Niti jedan IT smer nijednog drzavnog faksa (i vecine privatnih) te bukvalno ne sprema da radis dalje od cistaca u IT firmi, sto je nazalost cinjenica u Srbiji. Imas puko teoretsko znanje i bukvalno nula aplikativnog znanja sto je dovoljno da eventualno mozes da se jebes u dupe.
Od mojih 8 drugara iz te ekipe koji su IT, samo dvojica rokaju jaku diplomu, i to zato sto su teski grajnderi, jos pre diplome faksa su radili honorarno da bi stekli iskustvo i napravili sadrzaj za portfolio. Ovi ostali su likovi koji su ucili preko TheNewBoston-a, DeviantArt-a, YT tutorijala, pa u rikverc cak i preko mIRC-a, da bi dobili znanja
Jedan od njih nema zavrsenu srednju - sad je zavrsava vanredno samo da ne bi bio slepac bez SSS-a, a decko trenutno radi outsource-ovan za jednu brutalnu telekomunikacionu firmu iz evrope. Poceo je tako sto je pravio besplatnu igricu za playstore, nakon toga appove za domace kompanije, sada radi za te strance i usra se od para. Pre neki dan je jednom od njih bio rodjendan, pricamo na rodjendanu o zaradama, parama, kupovini kola, i svemu, osetio sam se kao da sam van Srbije.
Ja koji sada radim sajtove za kinesku firmu, sam prvobitno dobio posao tako sto me je kompletni stranac pitao da mu uradim logo za neki temp-brend jer je kroz casual pricu znao da umem da crtam/dizajniram. Covek se odusevio kreativnoscu, pitao me nakon toga da uradim ceo sajt u tom fazonu, ako umem. Eto 6 godina kasnije, radim sajtove svih njegovih brendova, a neretko me pocaste sa dosta stvari jer saradjuju sa ZTE, Adidasom, Babolat-om, itd, i sete se kad dobiju brdo materijala da nesto od toga posalju za Srbiju, pored redovnih primanja.
Moj najiskreniji savet ti je - izguraj do kraja. Uzmi diplomu, pa cak i ako je sa IT akademije (koju ja licno smatram prevarom) - ali u isto vreme odma pocni da kontempliras sta sve mozes da uradis sa znanjem koje si stekao. Pokusaj na sitno, da napravis materijal koji ce ti biti u portfoliju. Ne znam kakvu vrstu programiranja si izabrao, uvek postoji opcija za solo projekte. Ne gledaj na to kao "rad za dzabe" vec kao investicija u sopstvenu buducnost. Kad budes napravio nesto svoje, imaces sta da pokazes drugima.
Naravno da ne zivim u zabludi da ce mi ta diploma sama doneti posao, vec sam to napisao jer mislim da ako imas dva kandidata slicnog kvaliteta, jednog sa ETF-a, Matf-a, Fon-a, Raf-a, Ftn-a i jednog sa nekom akademijom, da ovaj prvi ima vece šanse za dobijanje posla, jer samo studiranje nekog od tih fakulteta govori nešto o tom kandidatu, ipak se tu pored samog ucenja raznoraznih jezika radi i matematika i dosta nekih algoritama i samim tim se razvija logika koja je potrebna za ovu vrstu posla. Bar se meni tako čini. I da, hvala puno na odgovoru.
Globalno gledano svi ti fakulteti su goli kurac kad se uporede na rang listama u evropi i usa.
Tako da ti je svejedno dokle god je akreditovana diploma a gledas posao napolju.
Osim što ti fakultet daje mrežu ljudi koje upoznaš, i to ti daje prilike za dalje... Pogotovo ozbiljni fakulteti na kojima upoznaš ljude koji kasnije završe na ozbiljnim pozicijama.
Ajd reci caletu ili kevi e treba mi 1000 eura godisnje plus stan da idem na faks ?
A sto ce ti kad je zivorad to sve naucio sam na YT ili na bootcamp-u.
Izadji malo u kafice ili klubove,
Po meni networking se desi svugde, pa cak i u zurci u kupatilu ili u video igrici,,,
Upisati faks samo radi upoznavanje ljudi je cista glupost...
Upoznao vise kvalitetnih programera, u smislu razumevanja, po surenjima nego preko faksa.
ITT Sve pamet do pameti, a ni jedan racionalan, opširan argument.
Evo ja sam završio državni faks i tvrdim da ne valja ništa.
Argumenti:
do sad se nisam susreo sa poslom koji možeš da radiš kad završiš faks bez makar pola godine intenzivne obuke
učio sam da programiram sa MIT Opencourseware-a i iz preporučene literature sa MIT-a i Stanforda, radio te projekte, ... Ovo što se kod nas radi je čist idiotluk u odnosu na to.
plan i program je za određene stvari potpuno pogrešno osmišljen i u biti pogrešno uči studente određene stvari. Recimo, na ETF-u i MATF/PMF se C++ podučava kao C sa klasama, pa onda malo akcenat na objektne karakteristike, nasleđivanje, polimorfizam, virtuelne funkcije, preklapanje operatora, templateovi, exceptioni i slično. Ali, od početka do kraja jezik koriste ko C, sa ručnim dinamičkim alokacijama i dealokacijama, običnim pointerima i td. Ko je tako učio C++ ne zna C++ i bolje bi mu bilo da ne zna ništa od toga. Ozbiljno C++ programiranje se već preko 20 godina radi sa STL kontejnerima i algoritmima, smart pointerima.
komunicirajući sa ljudima koji su završili osnovne studije i master u Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj sam zaključio da su sve relevantne teme, koje se koriste u širokom spektru programerskih poslova, njih mnogo bolje naučili na faksu nego mene. Šta više, da nisam učio sam s neta, bio bih totalno neuk u njihovom društvu. Al su zato mene izdrkali maksimalno sa suvoparnom algebrom bez naznaka primene (a algebarske strukture su itekako primenljive na računarske nauke, što možete videti iz slobodno dostupnih kurseva sa ozbiljnih fakseva), rešavanjem diferencijalnih jednačina na papiru i slično. Što je najcrnje, Laplasovu i Furijeovu transformaciju su preleteli u odnosu na klasične metode, a one se relativno često koriste u programiranju.
naši fakulteti suštinski ne podučavaju i neadekvatno testiraju najbitniju veštinu: da iz apstraktno definisanog problema, na osnovu stečenog znanja ali i dodatnog istraživanja, dođeš do sveobuhvatnog rešenja od nule. Bez držanja za ruku, bez super-specifičnih zadataka. To se podučava i testira u vidu projekata, i ima smisla da takvi projekti nose najveći deo ocene, što kod nas gotovo nikad nije slučaj. Studenti prevashodno uče za ocenu i za prolaz, nemaju vremena da pored toga posvete samostalnom radu. Ima uvek još 5 ispita koje treba spremati. Ako teraš studente da spremaju idiotske i besciljne zadatke, oni neće naučiti kako se gradivo zaista primenjuje.
Ako ti treba, imam još argumenata, al nemam trenutno vremena. Mogu iskopati poređenja nekih MIT kurseva sa našim predmetima i sa nekim ozbiljnim opensource projektima, da vidiš koliko je to s MITa blizu pravog posla, a koliko naša sranja nemaju veze s tim.
Cenim što si se potrudio da argumentuješ, valja da se i ja potrudim da odgovorim:
- Što se tiče prve tačke, smisao fakulteta i nije da te upotpunosti spremi za privredu, već da ti da osnove kako bi mogao sam da se upustiš u to. Primer u okviru IT-a: nema smisla da te neko uči samo tehnologiji (tipa neki frejmvork) bez teoretskih osnova, jer zastarevanjem te tehnologije ti ostaješ bez svega. Upravo američki sistem obrazovanja insistira na teoretskim osnovama, i njima je teže da se prilagode privredi nakon završetka fakulteta.
- Moj odgovor što se tiče tvog samostalnog učenja može biti samo pozitivan, ali donekle mašiš poentu, trebalo bi te kurseve da iskoristiš do maksimuma, ali to i dalje ne znači da sa fakulteta ne možeš izvući znanje, jer bi profesor na fakultetu ipak trebalo da može da te uputi u dalje istraživanje... Samo gradivo na studijama je na mom faksu/smeru, na žalost, bilo pod efektom usrednjavanja zbog broja studenata - veliki broj mediocre studenata koji upiše faks, i minimalna prolaznost na faksu su se lepo pobrinuli za to. Tako da se na konkretnom predmetu često dešavalo da prosto nema prostora za bolji kvalitet, što ne znači da se do njega ne može doći u komunikaciji sa nastavnicima. Čest je bio slučaj gde su oni nudili dodatne projekte i resurse.
- Na ftnu se prvo radi C, pa se onda radi C++. Imali smo odličnog profesora objektnog, vrlo teoretski potkovan profesor, starog kova, i akcenat jeste bio na stvarima koje spominješ. Na žalost, penzionisao se :(
- Da, evropski sistem školovanja je dosta praktičnije nastrojen u odnosu na USA. Kurikulum recimo SIIT smera sa FTN-a bi, recimo, mogao da pogledaš, cenim da nije tako loš. Ali zato je smer gotovo i nemoguće upisati. Što se tiče E2 smera, i on ide u tom pravcu, ali je pod stegama...
- Eh, vrlo mi je drago što si se dotakao ove teme o apstrakovanju i samostalnom istraživanju. Da, slažem se! I to je trenutak u kojem ono gore pomenuto usrednjavanje usred broja studenata najviše pogađa naše studije. Ali polako, izguraće se i to.
Am, što se tiče ovog poslednjeg što kažeš da "naša sranja nemaju veze s tim", ne znam šta bih ti odgovorio. Mogu da razumem frustraciju, ali bih voleo da komunikacija bude konstruktivna. Možda bi i neki predlog kako to popraviti bio okej.
Što se tiče prve tačke, smisao fakulteta i nije da te upotpunosti spremi za privredu, već da ti da osnove kako bi mogao sam da se upustiš u to. Primer u okviru IT-a: nema smisla da te neko uči samo tehnologiji (tipa neki frejmvork) bez teoretskih osnova, jer zastarevanjem te tehnologije ti ostaješ bez svega. Upravo američki sistem obrazovanja insistira na teoretskim osnovama, i njima je teže da se prilagode privredi nakon završetka fakulteta.
Ovo sam i ja mislio, i delimično se i dalje slažem: ne treba podučavati ljude specifičnim frejmvorkovima i alatima koji su trenutno popularni, mora postojati teoretska osnova. Ali ta teoretska osnova treba da bude prikazana na nekom realnom primeru. Ako objašnjavaš objektno-orjentisano programiranje na primeru C++a (mislim da to nije najbolja ideja, bolje uzeti neki jezik gde ne moraš dodatno da se akaš sa menadžmentom memorije), logično je da studentima uzgred pokažeš kako se to zapravo koristi C++, a ne da završiš na nekim neidiomatskim primerima koji nemaju veze sa stvarnom upotrebom.
Al onda sam upoznao ljude koji su završili fakultet po zapadnoj Evropi i koji su znali direktno sa faksa da pravilno koriste C++(11), da pravilno organizuju projekte, koriste git i CI, da pravilno i idiomatski pišu Python programe, da umeju da pišu netrivijalne DSP algoritme, ... Neke su naučili da optimizuju SQL upite, pravilno koriste indekse i slično, a mi smo krljali relacionu algebru na papiru. Konačno, 95% mojih kolega s faksa ne ume da napiše netrivijalan Makefile, shell skriptu sa pajplajnom, ... A ovi iz zapadne Evrope redom svi znaju. Ovo su sve stvari koje su osnovne i vanvremenske, a kod nas se obrađuju bedno.
Tako da se na konkretnom predmetu često dešavalo da prosto nema prostora za bolji kvalitet, što ne znači da se do njega ne može doći u komunikaciji sa nastavnicima. Čest je bio slučaj gde su oni nudili dodatne projekte i resurse.
Jest, al treba dodatno raditi a ovamo sa strane imaš analizu 3, diferencijalne jednačine, diskretnu, numeričke,... Morao bi da radiš makar 12 sati dnevno da postigneš nešto valjano, jer ti ovi idiotski predmeti oduzimaju toliko vremena. A svi ovi matematički predmeti su potpuno neprimereno organizovani, rade se irelevantne stvari na irelevantan način. Naš pristup matematičkim predmetima je "besmisleni zadaci + dokazivanje teorema". Kod nas ljudi misle teže <==> bolje, iako je u velikoj većini slučajeva teže ==> bolje. E, ja imam teoriju da bi se kvalitet kadrova sa naših fakulteta poboljšao ako bi određene matematičke predmete učinili duplo lakšim, čak i ako ne bi ništa drugo promenili, samo na račun toga što bi studenti imali više vremena za ove stvarno bitne predmete.
A zbirke su pisane na sledeći način: napravi presek ove matematičke oblasti, iskopaj neke ruske zbirke, narokaj gomilu sličnih, besmislenih zadataka tog tipa, posveti svakoj oblasti isto vremena. To se najbolje vidi iz diskretne matematike / teorije grafova, koje imaju izuzetnu primenu o računarskim naukama, a kod nas se podjednako obrađuju i oni aspekti koji nemaju primenu, pri tom se nikad ne pominje kako se sve to uklapa u računarstvo.
Za kontrast, pogledaj kako se obrađuje diskretna matematika na MIT / Stanfordu / još nekoliko tih dostupnih kurseva. Znači, neko je analizirao šta se od diskretne koristi u širokom dijapazonu IT primena, kako se uglavnom koristi i onda je organizovao kurs tako da ljudi savladaju BAŠ TO što im treba.
Na ftnu se prvo radi C, pa se onda radi C++. Imali smo odličnog profesora objektnog, vrlo teoretski potkovan profesor, starog kova, i akcenat jeste bio na stvarima koje spominješ. Na žalost, penzionisao se :(
Svuda se ovako radi. Moj komentar je bio u smislu da se posle C-a, C++u pristupa u fazonu: e ovo vam je kao C, ima pointere i memory management, sad ćemo da vam dodamo šta ima novo u odnosu na C. Ovo je poguban pristup. Pravilan pristup je sledeći: "C++ se ne koristi kao C, počinjemo iz početka, krećemo sa sa STL kontejnerima,..." pa tek onda objektno-orjentisane karakteristike.
Ko nauči ko što se kod nas podučava će samo duboko da unesreći nekog poslodavca.
Da, evropski sistem školovanja je dosta praktičnije nastrojen u odnosu na USA.
Ovo sam čuo više puta, ali iz komunikacije sa ljudima iz zapadne Evrope mi se nije učinilo kao naročito tačno.
Eh, vrlo mi je drago što si se dotakao ove teme o apstrakovanju i samostalnom istraživanju. Da, slažem se! I to je trenutak u kojem ono gore pomenuto usrednjavanje usred broja studenata najviše pogađa naše studije. Ali polako, izguraće se i to.
Ko jebe mediokritete, treba od 2. godine furati stalno projekte i samostalni rad, pa ko se privikne - privikne. Takođe nas jebe i to što srednja i osnovna ne valjaju ništa, možeš biti super đak a suštinski ne razumeti kako se pristupa rešavanju bilo kakvog realnog problema.
Am, što se tiče ovog poslednjeg što kažeš da "naša sranja nemaju veze s tim", ne znam šta bih ti odgovorio. Mogu da razumem frustraciju, ali bih voleo da komunikacija bude konstruktivna. Možda bi i neki predlog kako to popraviti bio okej.
Realan i konstruktivan predlog je: kopirajte program, materijale, način rada sa MIT i Stenforda, nema potrebe za izmišljanjem tople vode. Ovo je jedan od mojih profesora i uradio na nekoliko svojih predmeta i meni se mnogo svidelo. Studenti ga mrze. Prevedite relevantne knjige na srpski. Podučavanje algoritama iz Živkovićevih Algoritama umesto iz Introduction to Algorithms (Cormen, Leiserson, Rivest, Stein) bi trebalo da bude krivično delo.
Znam da su goli kurac, ali za sada nisam ni razmisljao o inostranstvu, vec iskljucivo o zaposljavanju u Srbiji
Gledaj u Srbiji, slobodno... Ovi ovde mnogo jedu kvake... Za naš standard, od programiranja se u Srbiji mnogo bolje nego napolju, pogotovo ako radiš freelance. Drugo je stvar ako stanje u državi smeta
IT akademija je losija samo zato sto cemo te smatrati za tuljana ili njorku sto si tu gubio vreme. Alo hoces nesto da radis, otvori github nalog i puni ga necim, makar bile teme za wordpress.
Kazi sta bi da radis pa cu videti da ti dam neku ideju ako mogu, ali, u sustini: pisi nesto sto radi i kaci na github. Time ces pre impresionirati poslodavca nego sa 3 diplome.
Od faksa se ocekuje da imas teoretsko znanje. Ako imas pristojan fax a ne znas sta su normalne forme, ne znas sta je E-R dijagram, ili hoces da radis mreze a ne znas stabje Dijkstrin algoritam onda ces delovati losije nego da nemas fax.
I da, citaj. Design patterns. Gang of four. Takve knjige.
IT akademija
Bukvalno svakog ko je zavšio ovo ili uplatio bilo kakav kurs u Srbiji posmatram kao sprdnju.
Čisto da pitam, jesi li ti završio sve te državne fakultete? :)
Jedan domaci jesam, Bahelor, to jes undergraduate - odustao od mastera kad sam shvatio ono sto sam gore i napisao.
Druze, na prvoj godini ucimo istorijat magnetnog diska (pre flopija), na drugoj godini faksa mi RUKOM pisemo kod na papiru sveske u linije za kolokvijum. Hvala lepo, al to znanje kurcu ne vredi. Insistiranje na poznavanju neke matematike, koja ti realno treba u programiranju isto ko sto ti treba rucna pumpa pored kompresora da napumpas gumu. Odnosno, bolja analogija bi bila da ti je krajnji cilj da napumpas gumu, a neko te uci osnove elektromotora koji pokrece kompresor - dok klinac iz neke druge zemlje jednostavno uzme - i napumpa jebenu gumu. (i dalje metafora)
Sve je to lepo sto plan i program pokusavaju da te nauce istorijat IT-a, i da budes "bolje upucen" u sve sto postoji u IT-u, ali u krajnjoj crti te nauce da ne znas NISTA KONKRETNO. Da se izbace jebene numericke metode i diskretne strukture iz prve godine, i da se radi aplikativna primena pisanog programa, da se ne uce na jebenom faksu arhaicni programi vec oni aktuelni, jer se to radilo u srednjoj skoli sa Paskalom, deca bi izlazila sa faksa kao full programeri, ovako izlaze sa faksa ko krave kad pustis iz stale pa ne znaju gde je levo. Jebote ucis mrtav programski jezik na fakultetu.
Ne znam na koji faks mislis, ali na MATFu ETFu i FONu ovakvo stanje nije bilo ni pre 15 godina, a kanoli danas.
Na stranu sto na prva dva ti ne dobijas samo programere, odnosno likove koji pumpaju gumu, vec computer scientiste koji moraju da znaju siru sliku i dublju teoriju.
Koliko je fon dobar izbor sto se tice programiranja? Vidim sada se dosta pominje, jel tako bilo i pre 15 godina?
Sve je to kul, samo što i ja iz prve ruke znam da tamo gde sam studirao nije tako...
Am, i paskal nije program, nego programski jezik.
Snishodljivost na nivou
Am, i paskal nije program, nego programski jezik
sto, ako procitas jos jednom sa razumevanjem, ces videti da nigde nisam rekao
"da se ne uce na jebenom faksu arhaicni programi vec oni aktuelni, jer se to radilo u srednjoj skoli sa Paskalom"
Jer slika nije crna, niti bela. Ako upišeš dobar faks (a nije tačno da takvih nema), i posvetiš se tome, sasvim možeš lepo da napreduješ u struci.
Jako je zamorno i čitati takve komentare, nisj ni najmanje konstruktivni, isključivi su.
Zapravo se slažem sa tobom, samo sam hteo da čujem argumente.
Mislim da je presudno samo znanje sa faksa (ne toliko i zvanje), a realno dobar deo tog znanja možeš da stekneš i sam, kada je u pitanju softver/IT. E sad, fazon je što će to masa da iskoristi kao izgovor da ne ode na faks i neki istripuju da su ljudi koji studiraju moroni -- što nije uvek tačno (često jeste). Takvi često završe kao "code monkeys" ako ikada ugledaju prag neke IT firme.
Ipak, ukoliko je neko ozbiljan sa samoobrazovanjem, može isto znanje koje se stiče na faksu da stekne i sam -- ništa te ne sprečava da nabaviš kurseve i knjige o operativnim sistemima, arhitekturi računara, programskim paradigmama, dizajn paternima, i šta god još ti treba ili te interesuje.
Iako sam i sam "dropout" koji se sada bavi programiranjem, svojoj deci bih verovatno predložio da ipak idu na faks, jer na neki način jeste bezbedniji put. Ali, ukoliko pričamo o znanju, potencijalu, i veštinama pojedinca, naši fakulteti su mahom teška kurčina.
Slažem se, dobar deo toga može samostalno. Ali to je i prilika, da uz predavače naučiš i više nego što bi inače. Ako si proaktivan, pa te uključe u dodatne projekte, to može biti vrlo lepa priča.
Što se tiče poslednje rečenice, šta znam, studirao sam samo jednom, i nije bilo loše. Ok bilo je i loših iskustava, i imam zamerki, ali ne bih rekao da nije bilo vrlo dobrih stvari. Ja jesam završio, i znam da su se i od stvari donekle pomerile na bolje.
Па сад... Све зависи коју си пилулу узео. :D
Kod nas se radi veoma mali podskup stvari koje se rade u svetu, ako kreneš da se prilagođavaš našem tržištu možeš se opasno zajebati za ubuduće.
Vidi za početak jel ti se sviđa neka konkretno oblast, pa onda gledaj možeš li kod nekog na praksu. Alternativno, možeš da počneš i sam da učiš to. Ono što bi ti bilo ubedljivo najpametnije je da upoznaš što više ljudi koji se bave stvarima koje su povezane s time čime oćeš da se baviš. Nikakvi konkursi, prakse i slično nisu ni približno efikasni ko lična poznanstva. Svaki posao koji sam imao je bio preko nekog poznanstva, isto važi i za većinu kolega sa kojima održavam kontakt. Ono, kod kolege u firmi traže programera ili im treba neko da autsorsuju neki manji projekat, takve varijante. Ovo, inače, važi i za strance. Često me neko pita da nešto radim, ja ga pošaljem kod nekoga od kolega i kontra, često me kontaktiraju ljudi po nečijoj preporuci.
Za prvo poslovno iskustvo mozda je i najbolje da se ubacis u neku klasicnu outsourcing firmicu koja radi milion sitnih projekata. Takve najvise i potrebe imaju za klasicnim juniorima, i tamo ces brzo proci kroz gomilu projekata i tehnologija, plus razviti dobar odnos prema rokovima i komunikaciju sa klijentima.
Posle toga trazis firmu koja radi svoje proizvode ili barem velike dugorocne projekte za vece klijente. Tu se naucis pravoj inzenjeriji i dalje se specijalizujes.
2
16.6k
Members
210
Online
Serbia: a country of rich history, tradition, and, of course, rakija!
Please use these sticky threads for any relevant short topics
| DAYS | TOPICS |
|---|---|
| MON-TUE | Random + Media, TV, Film, Books |
| WED-THU | Random + Tech, Finance, Shopping |
| FRI-SUN | Random + Politics + Health & Fitness OR AskSerbia OR Special |
993 members
233 members
1.8k members
253 members
322 members
306 members
620 members
734 members
219 members
2.0k members
365 members
4.3k members
45.6k members
1.2k members
642 members
8.7k members
1.7k members
