Palamuđenje raspištoljenih boema

Za kobajagi "decu asfalta", Prezupč je idealna prilika da leče svoje komplekse. Budući da su tako posebne pahuljice, ovi neiživljeni buržujčići i narikače ne posustaju u svom lovu na žrtvene jarce. "Dizel-levica", kako je već zovu, sve je samo ne leva.

Ono što je naročito gnusno i glupo, jeste da se momak koji je tek završio prvu godinu fakulteta, koristi kao "ilustracija" nekih nezasluženih benefita koji proističu iz bavljenja naukom.

Zašto je baš student informatike (vanserijski uspešan) apostrofiran kao primer parazitiranja, a ne recimo narkobos, vladika ili tajkun, ne moramo da nagađamo. To "zašto" nije ni toliko bitno, jer je Prezupč običan poligon za mazanje fecesom. Prenemaganje kako je intelektualni rad uhlebljen na uštrb tuđe muke, samo mogu i da prigrle privilegovani salonski balavanderi. Tim pre što je Vladimir Tabašević, osnivač i urednik Prezupča, veliki obožavalac Žaka Lakana (notornog pseudofilozofa koji je, iako nije imao pojma o matematici, pokušavao da uvede matematičke pojmove u - psihoanalizu i lingvistiku).

Prezupč, u podnaslovu Vožnja kroz savremenu politiku, nije ništa manje bezočan, jer se Tabašević utrpava u sve - kafane, religiju, pa i urbanu antropologiju: u centru Beograda žive "prikriveni nacoši", dok u Braće Jerković omladina "vodi borbu sa okupatorima". Nije na odmet navesti da Prezupč zazire i od psihijatrije, jer ona "navodno neutralnim medicinskim tretmanom, medikalizacijom i dijagnostikom, (...) uspostavlja "istine" o ludilu, smeštajući ga u prostore "razuma"." Sve ovo je, naravno, besmisleno i - providno. Lakanovština, kako je objasnio Srđan Jovanović, samo "zvuči filozofski", i "propagira neku vrstu kvaziintelektualnog zadovoljenja". Jer šta nam Tabašević, u stvari, sugeriše? - Da u svetu bez ludila, nema razuma, nema pravila. Tabaševićev ćef je jedini apsolut - bogomdan i nepogrešiv. Tabašević je, zapravo, prezupčio za naše grehove.

Zbrda-zdola palamuđenje nije ništa novo, ali Prezupču malo previše Kembridž bode oči - a ne i tone i tone lažiranih diploma i plagijata koje su zagadile akademske vode. Pošto je lament nad odlivom mozgova osuđen kao "govor fašizma", ostaje pitanje da li je u pozadini ove splačine neizmerna glupost, ili veoma smišljen, maliciozan plan da se ljudi ovde istrebe. Kako smo teritorijom i populacijom zanemarljivi, bilo kakva teorija (barem spoljne) zavere može da se odbaci.

Prezupč se na kraju, izvinio za blaćenje mladog informatičara, ali je to izvinjenje iskreno koliko i Predsednikovo famozno "klečanje". Nažalost, šteta je već napravljena - a slika i komentar i dalje stoje. Što ih onda nisi skinuo, dilejo?

Da nije toliki trovač i štetočina, Tabašević bi možda bio vredan sažaljenja. "Dizel-levica", kad se sve sabere, samo je zgodan marketinški trik; jer, lakše je istresti žuč na bezazlenom programeru, nego oplesti po političkim moćnicima. Za degenerike koji Tabaševiću hrane sujetu, poručujem da uzmu svoje indekse i da ih iscepaju na komade; da sami odu u njivu, na građevinu, i da tamo upražnjavaju, je li, moralno ispravnije aktivnosti.

A našem informatičaru samo može da služi na čast što ga kritikuje ovakav ološ. Siguran sam da ga ovo neće pokolebati u njegovom budućem naučnom radu.