Današnji način poslovanja preko interneta uključuje i nove zahteve i standarde kada su u pitanju web aplikacije. Ovom prilikom ne govorim o jednostavnijim read-only sajtovima koji za cilj imaju da budu lepi i informativni potencijalnim klijentima. Pre svega mislim na web aplikacije preko kojih kompanije direktno vrše svoju delatnost i koje, samim tim, moraju biti sigurne, brze i bez grešaka u radu. Pa onda skalabilne, uvek dostupne i responzivne bez obzira na geografsku lokaciju posetioca itd…

Dragi čitaoci VS bloga, long time no see. U poslednje vreme se baš zanimam za DevOps, pokret nastao kao podrška agilnom razvoju softvera. S obzirom da ne postoji tekst na našem jeziku koji detaljnije opisuje šta je DevOps i koji su njegovi ciljevi, rešio sam da to promenim i dam svoje viđanje na temu, poučen iskustvima iz prakse i raznim tekstovima koje sam skoro čitao.

Po drugi put na Fakultetu organizacionih nauka udruženje studenata informatike FONIS organizovalo je takmičenje START 2.0 u formi hakatona pod sloganom “Code first, explain later” u saradnji sa kompanijama Microsoft Srbija, Telerik i Centrom za promociju nauke.

Zadatak ovogodišnjeg hakatona bio je razvoj Windows 8.1 aplikacije na temu ekološkog karaktera – Zaštita životne sredine. Takmičilo se ukupno 8 timova u sastavu od 3 člana i svi su uspešno završili aplikacije koje su bile kompletne nakon 24h.

Udruženje studenata informatike FONIS, uz podršku Fakulteta organizacionih nauka, Microsoft Srbije i brojnih sponzora, po drugi put organizuje takmičenje pod nazivom “Start 2.0″ u cilju podizanja svesti novih informacionih tehnologija u Srbiji i kreiranja aplikacija za operativni sistem Windows 8.1.
Projektu Start 2.0 predstoji projekat “Road to Start” koji predstavlja uvod u Start hakaton. Svi zainteresovani moći će da učestvuju u radionicama koje su vezane za aktuelne Microsoft tehnologije uz izradu nekoliko aplikacija i da saznaju relevantne podatke o predstojećim projektu.

Na ViewSource-u povremeno pišemo o najavama budućih IT događaja koje vredi posetiti. Kao i svake godine u ovo vreme, dosta aktivnosti i događaja nas očekuje, a u narednih 15ak dana slede Drugi Startit Tech Meetup, Drugi PHPSrbija Meetup i potencijalno JavaScript okupljanje. Da pogledamo najave.

Vagrant je 100% besplatan alat koji se oslanja na VirtualBox, VMWare ili neki sličan softver. Da budem konkretniji, Vagrant nam omogućava kreiranje virtualnih mašina sa svim neophodnim paketima i alatima potpuno jednostavno i brzo i takva konfiguracija, jednom podešena, se posle može koristiti za automatizovano podešavanje okruženja. Možda vam sve ovo zvuči nejasno, dovoljan razlog da pročitate ceo članak.

Sa porastom asortimana, pronalaženje proizvoda koji odgovaraju našim potrebama postaje sve teže. Ovaj fenomen se naziva paradoks izbora. Ovaj paradoks je posebno izražen kada npr. želimo da kupimo neku knjigu ili film. Kako da izaberemo pravi film bez gledanja trailer-a za svaki od ponuđenih filmova?
Verovatno bismo pitali za preporuku nekog prijatelja koji ima sličan ukus kao i mi. Na ovaj način rade i sistemi za preporuku. Na osnovu ocena koje je neki proizvod dobio, ovaj sistem pretpostavlja koju bi ocenu dao neki konkretan korisnik tom proizvodu. Do ove pretpostavke se dolazi na osnovu sličnosti dosadašnjih ocena tog korisnika sa ocenama ostalih korisnika.

Ovaj članak je osmišljen da pruži kompletan uvid u primenu jednog od algoritama mašinskog učenja u svrhe određivanja značenja reči u tekstu. Kako bi se učinio podjednako razumljivim svim potencijalno zainteresovanim čitaocima, bez obzira na nivo predznanja oblasti analize teksta i mašinskog učenja, članak počinje opisom osnovnih pojmova i algoritama iz ovih oblasti.

Neki ljudi tvrde da nema boljeg načina za programiranja od ovog, dok je, s druge strane, u određenim programerskim krugovima ovo već postala otrcana fraza. U svakom slučaju, OOP je odličan način programiranja. Pošto je C++ i nastao kao “C sa klasama”, objekti su integralan deo jezika. Videćemo šta se sve može raditi, a i o čemu se mora voditi računa kod objektno orijentisanog programiranja u C++-u.

Ukoliko ste imali prilike da radite u Pythonu ili pak da čitate kod napisan u Pythonu, siguran sam da ste se sreli sa operatorom yield. Ovaj, često korišćeni operator radi na jedan krajnje zanimljiv način. Ukoliko ste probali da ga koristite, bez nekog prethodnog znanja šta on radi, sigurno ste se zatekli u čudu. Naime, ukoliko vaša metoda sadrži operator yield, ta vaša metoda se jednostavno ne izvršava pri pozivu! Da bismo razumeli šta operator yield radi, treba da razumemo šta su generatori, a da bismo razumeli šta su generatori potrebno je da razumemo iteratore.