07.05.2008.
- Hvala lepo što ste se setili. Ovo mi je 67. Đurđevdan - vedrog raspoloženja se Osim odazvao na telefonski poziv iz svog doma u Tokiju.
Mislite, 67. rođendan?
- Iskreno, razmišljam da svećice na torti odsad duvam 27. novembra, tada sam se probudio iz desetodnevne kome, kada su me mnogi već otpisali i oplakali... Biće to prva godina mog novog života.
Kako vas služi zdravlje?
- Da kucnem u drvo, odlično. Za Japance, ja sam svetsko čudo, fenomen, oni još ne mogu da veruju da sam se tako brzo oporavio. Istina, još idem na terapije, čak dva puta dnevno, zbog čega se osećam kao da se pripremam za Olimpijske igre, a ne za nastavak života.
Poslednji put smo vas videli na
fotografijama sa štapom u ruci.
Da li se još krećete uz pomagala?
- Retko, retko... Supruga Asima mi ne da ga nosim. Kaže da ću zbog štapa iskriviti leđa, a ja poštujem svaku njenu reč jer da se ona nije zatekla u kući kada sam doživeo moždani udar, ko zna kako bi se sve završilo. Zahvalan sam njoj, svim lekarima, kao i deci Amaru, Irmi i Selimiru koji su zajedno s Asimom sve vreme bili uz mene. Bez njihove pažnje, pitanje je da li bih imao snage za oporavak. Ja, recimo, tek sada primećujem koliko je život lep.
Možemo li vas uskoro očekivati u našim krajevima?
- Voleo bih da se vidim sa svim prijateljima, ali je pitanje da li ću imati snage. Jedno je sigurno, ići ću na Evropsko prvenstvo u Austriju, gde ću, eto, gledati Hrvatsku. Tamo idem u svojstvu savetnika u Fudbalskom savezu Japana.
Da li vam je žao što na delu nećete videti i Srbiju?
- Naravno. Bilo bi lepo da su svi naši tamo, ali šta je, tu je. Biću srećan ako budem gledao sve bivše Jugoslovene na sledećem Svetskom prvenstvu.
A Japan? Za koga biste onda navijali?
- Prva utakmica koju sam uživo gledao po izlasku iz bolnice bila je Japan - Bosna i Hercegovina. I tada su me pitali za koga navijam. Svima sam rekao za naše, pa ću za naše navijati i dalje.
Zove li vas neko iz Beograda?
- Pa... Ne znam kako tretirate Piksija? Jedino s njim sam u kontaktu od prijatelja iz Srbije. On je fenomenalan čovek. Njegova Nagoja i moj Tokio nisu baš blizu, ali me zato Piksi često nazove telefonom i lepo se ispričamo.
Da li je Stojković bolji kao trener ili kao predsednik?
- Ne znam kakav je bio kao predsednik, ali znam da je dobar trener. Istina, Nagoja je poslednje tri utakmice izgubila, ali je zato super počela sezonu. Piksi je kao igrač bio izuzetno cenjen u Japanu, a i sada ga vole kao trenera. On, jednostavno, zna da se sa svima ophodi na pravedan način. Svaki potez i rečenica su mu na mestu.
Znači, Japanci su dobili novog Osima?
- I Jugoslavija. Pardon, Srbija. Ukoliko Piksi ne bude bio bolji od mene u trenerskom poslu, ništa nije uradio, a sigurno će biti bolji.
Igrom sudbine, Ivica Osim i golman Zvonko Milojević pali su u komu istog dana na različitim krajevima sveta. Bivši selektor Jugoslavije je 16. novembra prošle godine doživeo moždani udar dok je gledao pregled engleske fudbalske lige, dok je Milojević u Nemačkoj nastradao u strašnoj saobraćajnoj nesreći.
- Nisam znao za Milojevića... Kako je on sada - raspitivao se Ivica za zdravlje bivšeg golmana Crvene zvezde.
- Šteta za tako mladog čoveka. Ako je bio u teškoj situaciji kao i ja, onda treba da bude srećan što je uopšte živ. Zato sebi za rođendan želim samo zdravlje, a voleo bih i da se Miloje oporavi - zaključuje Ivica Osim.
Pratite li fudbalska dešavanja u Srbiji?
- Čuo sam da Miljan ima zdravstvenih problema i žao mi je zbog toga. Izdržaće valjda. Što se Džajića tiče, ne mogu da se pomirim s tim da je jedna takva fudbalska legenda u zatvoru. Ne znam šta je radio, ali sumnjam da je zaslužio baš da se nađe iza rešetaka. Ako neko misli da je muvao, neka mi kaže gde se to ne muva. Na svetu ne postoji regularna liga, niti klub čiji čelnici pošteno posluju - zaključuje Osim.
Trener Hetafea jedan je od glavnih kandidata za klupu Barselone
Fudbaler Mančestera moraće da plati kaznu od 60.000 funti zbog udaranja igrača Vest Hema
Komentara: 0