Zdrav­stve­no sta­nje Ivi­ce Osi­ma, pro­slav­lje­nog bh. struč­nja­ka, biv­šeg tre­ne­re Že­lje, Štur­ma, Par­ti­za­na, Pa­na­ti­na­iko­sa, Džef Ju­naj­te­da, te dos­ko­raš­njeg se­le­kto­ra Ja­pa­na, sva­kim da­nom je sve sta­bil­ni­je. Li­je­čni­ci u ja­pan­skoj ču­ve­noj kli­ni­ci su op­ti­mis­ti, pa i izne­na­đe­ni to­kom opo­rav­ka. U ja­pan­sku no­go­me­tnu fe­de­ra­ci­ju, u Džef ju­naj­ted, u kli­ni­ku gdje je smje­šten, ali na nje­go­vu pri­va­tnu adre­su još uvi­jek sti­žu broj­ni te­le­gra­mi po­drške sa že­lja­ma da se bh. struč­njak što pri­je opo­ra­vi.

Po­hva­lio bh. re­pre­zen­ta­ci­ju

O nje­go­vom tre­nu­tnom sta­nju raz­go­va­ra­li smo sa nje­go­vom su­pru­gom, go­spo­đom Asi­mom.

- Naj­go­re je pro­šlo i hva­la Bo­gu, Ivi­ca se osje­ća sve bo­lje. Li­je­čni­ci su izne­na­đe­ni to­kom opo­rav­ka. Po­se­bno ih izne­na­đu­je Osi­mov duh, smi­sao za hu­mor, ali i že­lja i upor­nost da se što pri­je opo­ra­vi - izja­vi­la je za "San" go­spo­đa Asi­ma.

Ni u bo­le­sni­čkom kre­ve­tu Ivi­ca se ne odva­ja od te­le­vi­zi­je.

- Sa­ti­ma gle­da uta­kmi­ce. Za­mo­lio je lju­de iz Sa­ve­za da mu do­ne­su uta­kmi­ce ja­pan­ske re­pre­zen­ta­ci­je sa Ki­rin ku­pa. Do­bio je i ka­se­tu sa na­še uta­kmi­ce u Grčkoj. Izne­na­đen je igrom na­še re­pre­zen­ta­ci­je, po­hva­lio je se­le­kto­ra, ali i ne­ke igra­če.

Osim ni­je znao za pro­mje­nu se­le­kto­ra u bh. re­pre­zen­ta­ci­ji.

- Mu­zu­ro­vić ga sva­ki dan zo­ve, bri­ne za zdrav­lje i že­li što brži opo­ra­vak. Ivi­ca se ra­du­je do­las­ku Mu­zu­ro­vi­ća. Stal­no mi go­vo­ri; ka­ko je­dva če­ka da se vi­di sa Fu­adom. Ka­da sam mu ka­za­la da ni­je si­gur­no da li će do­ći Mu­zu­ro­vić, jer je Ko­dro no­vi se­le­ktor, ma­lo se izne­na­dio. Ni­je ni­šta ko­men­ta­ri­sao.

Ho­će li sko­ro iza­ći iz bol­ni­ce, ka­kve su pro­gno­ze?

- Ne­za­hval­no je sa­da pre­dvi­đa­ti. Mo­že iza­ći za mje­sec, mo­že ra­ni­je, a mo­že i za dva mje­se­ca. Ugla­vnom, ima svu nje­gu, fi­zi­ote­ra­pe­ut sa­ti­ma ra­di sa nji­ma. Ne­će­te vje­ro­va­ti, u so­bi ima je­dno po­ma­ga­lo, kao la­kša lop­ta. Ivi­ca se po­put ma­log dje­te­ta igra. To izne­na­đu­je i do­kto­re i ma­se­ra. Is­kre­no i me­ne.

Ir­ma i Amar do­no­se no­vi­ne

Bh. tre­ner re­do­vi­to pra­ti spor­tska de­ša­va­nja na svjet­skoj sce­ni.

- Ov­dje ima "ma­li mi­li­on" ka­se­ta, ali i štam­pe. Po­red se­be ima nje­ma­čku, ja­pan­sku, aus­trij­sku, fran­cus­ku štam­pu. Naj­vi­še je na­ših no­vi­na, od Oslo­bo­đe­nja, Ava­za, Sa­na, Slo­bo­dne Bo­sne, Da­na, SN, Spor­ta, Ne­za­vi­snih, Star­ta... Kćer­ka Ir­ma je do­ni­je­la sve na­še no­vi­ne ko­je izla­ze... Ni­su fri­ške, ali ho­će da je u to­ku, da zna šta se sve de­ša­va­lo dok je bio u bol­ni­ci. Us­ko­ro će Amar do­ći, pa će i on do­ni­je­ti sve na­še no­vi­ne, što nas sve obra­du­je.

Osi­mo­vi su za­hval­ni svi­ma ko­ji su zva­li, sla­li te­le­gra­me, po­sje­ći­va­li ih i po­drža­va­li...

- Za­is­ta je ne­za­hval­no ne­kog iz­dva­ja­ti. Mu­zu­ro­vi­ća sam spo­me­nu­la, jer se Ivi­ca na­da(o) ne­go­vom do­las­ku. Ne­ma ze­mlje oda­kle nas ni­su zva­li; klu­bo­vi, igra­či, tre­ne­ri, spor­tski ra­dni­ci, na­vi­ja­či, čel­ni­ci FI­FA -e i UEFA -e, te pred­sje­dni­ci Sa­ve­za i broj­nih evrop­skih klu­bo­va. Za­hval­na sam am­ba­sa­di BiH u To­kiu, odno­sno am­ba­sa­do­ru Bo­ri­vo­ju Ma­ro­je­vi­ću, za­tim Mid­ha­tu Pa­ši­ću. Is­pri­čat ću vam ne­sva­ki­daš­nji obi­čaj u Ja­pa­nu. Na­ime, Ja­pan­ci ima­ju obi­čaj, ka­da ne­kom že­le sre­ću i do­bro zdrav­lje, pra­vi­ti pa­pir­na­te pti­ce. Vje­ruj­te da je na de­se­ti­ne hi­lja­da ta­kvih pti­ca do­šlo na Sa­vez, na Džef, u bol­ni­cu, na na­šu adre­su. Te pti­ce su u obli­ku vi­jen­ca. Za­je­dni­čka po­ru­ka svih je sre­ća i brzo oz­drav­lje­nje.

Ka­kvi su Va­ši pla­no­vi na­kon što Ivi­ca iza­đe iz bol­ni­ce?

- Ne­ma da­na, a da Ivi­ca i ja ne pri­ča­mo o Sa­ra­je­vu. Je­dva če­ka­mo do­la­zak u Sa­ra­je­vo. Naj­vi­še se ra­du­je sko­raš­njoj uta­mi­ci Ja­pa­na sa Bo­snom, pa do­las­ku u Sa­ra­je­vo - izja­vi­la je za "San" go­spo­đa Asi­ma Osim, ko­ja je izra­zi­la za­hval­nost i vjer­nim na­vi­ja­či­ma Že­lje, ali i svi­ma os­ta­li­ma ko­ji su uz Ivi­cu.

Si­nan Si­na­no­vić

Ho­će na sta­di­on

- Ivi­ca je pun du­ha, ne­ke skri­ve­ne ener­gi­je. Ta­kav je uvi­jek bio. I ka­da pri­ča­mo o do­las­ku bh. re­pre­zen­ta­ci­je, on je uvje­ren da će 30. ja­nu­ara bi­ti na sta­di­onu, ko­ji je ja­ko bli­zu bol­ni­ce. Ka­ko se taj da­tum pri­bli­ža­va, sve je nes­trplji­vi­ji. Me­đu­tim, za sve nas je naj­va­žni­je što je on sve bo­lje - ka­že Osi­mo­va su­pru­ga.

Pre­vo­di­lac na mu­ka­ma

 - U so­bi je i Osi­mov pre­vo­di­lac, ko­ji je na ve­li­kim mu­ka­ma. Na "Šva­bi­ne" du­ho­vi­te pri­mje­dbe, pre­vo­di­lac se prvo na­smi­je, po­tom to pre­ve­de to bol­ni­čkom oso­blju i on­da se svi na­smi­ju. U Ivi­ce sva­ka ri­ječ vu­če na ša­lu, što do­kto­re po­se­bno či­ni sre­tnim i op­ti­mis­ti­čnim - pre­no­si nam go­spo­đa Asi­ma.

O Ja­pan­ci­ma

- Ja­pan­ci su di­vni lju­di. Na sva­kom ko­ra­ku na­ila­zi­mo na paž­nju. Ta­ko je bi­lo i pri­je ne­go što će Ivi­ca za­vrši­ti u bol­ni­ci. Ci­je­li svi­jet zna da su Ja­pan­ci na­pre­dni, mo­der­ni, in­te­li­gen­tna na­ci­ja, ali sa­mo oni ko­ji su, ba­rem je­dnom do­šli u Ja­pan, zna­ju ko­li­ko su su­sre­tlji­vi, suo­sje­ćaj­ni, ple­me­ni­ti... Za­hva­li­la bih ovom pri­li­kom svim Ja­pan­ci­ma i ja­pan­skoj am­ba­sa­di u BiH - na­gla­si­la je su­pru­ga bh. struč­nja­ka.